PozoviPodsetnik
III NOVOSADSKI SALON VINA: 03. i 04. April 2019.

Izlagači i sponzori

70+ vinarija čija vina nikako ne smete propustiti.

Izlagači

Premijum serija vina iz vinarije Fruškogorski vinogradi nazvana je Quet (Kuet), po keltskoj tvrđavi oko koje se u 15. veku razvilo današnje naselje Banoštor. Cilj je da Fruškogorski vinogradi i selo Banoštor postanu tvrđava oko koje će se razvijati moderno vinarstvo regiona i osvajati nepca ljubitelja vina širom sveta. Više na http://fruvin.com

Vinogradi vinarije Deurić smešteni su na nadmorskoj visini od 250 metara, na južnim padinama Fruške gore, na mestu gde se tradicija gajenja vinove loze neguje još od 3. veka nove ere i vremena Marka Aurelija Proba. Njihova vina nastaju pažljivim kombinovanjem izvanrednih prirodnih uslova na tom mikrolokalitetu, moderne tehnologije i znanja i ambicioznosti mladog tima vinarije. Više na http://vinarijadeuric.com/

Vina iz vinarije Šijački na efektan način pričaju filozofiju vinarije: na etiketama se nalaze fotografije četiri generacije porodice Šijački. Zahvaljujući izuzetnim naporima, uspeli su da sačuvaju od nestanka staru autohtonu sortu seduša i udahnu joj nov život u savremenom srpskom vinarstvu. Više na https://www.facebook.com/vinarijasijacki/

Tradicija bavljenja vinarstvom u porodici Kiš traje neprekidno od 1830. godine. Vinogradi na najboljim karlovačkim pozicijama uključujući i čuveni potez Matej daju grožđe od koga nastaju autentična fruškogorska vina koja osvajaju medalje na brojnim međunarodnim vinskim takmičenjima. Više na http://vinarijakis.com/

Vinarija koja je uspešno razbila tabu da Fruška gora nije pogodno podneblje za crvena vina. Vinariji Belo brdo je pošlo za rukom da na jednom međunarodnom ocenjivanju vina dobije medalje za sva crvena vina koja ima u portfoliju. Time je pokazala da Fruška gora i te kako može da pokaže svoj potencijal u crvenim vinima ako se pažljivo radi u vinogradu i podrumu i odaberu odgovarajuće pozicije u vinogradu. Zvaničan sajt je http://www.belobrdo.com/

Vinarija Vinum iz Sremskih Karlovaca je izgradila svoju prepoznatljivost po svežim, hrskavim belim vinima visokog kvaliteta. Time su udahnuli novu snagu tradicionalnom vinu od grašca po kom su Sremski Karlovci od davnina poznati. Pored sovinjon blana i šardonea, nemojte propustiti da probate i frankovku, kraljicu vojvođanskih crvenih vina. Više na https://www.vinum.rs/

Vinarija Imperator iz Rakovca (Fruška gora) je jedna od prvih vinarija u Srbiji čija vina nose sertifikat organskih vina. Vinogradi su posađeni 2009. godine i u njihovoj obradi primenjuju specifične metode pripreme polja, komposta, korišćenja astrološkog kalendara zasnovanog na fazama Meseca. Ideja vodilja ovog oblika poljoprivrede je da ceo vinograd treba posmatrati kao jedan organizam. Pri pravljenju vina, bitan je sadržaj životne energije koja se prenosi na onog ko ta vina pije. Više na http://www.imperator.rs/

Vinarija Đurđić zauzima centralnu poziciju na potezu Raša, samo dva kilometra od Sremskih Karlovaca. Vinarija je prepoznatljiva po sortnom kaberne franu koji je na Fruškoj gori pokazao svu svoju lepotu i raskoš. Vinarija Đurđić takođe u vinogradima neguje sorte sovinjon blan, traminac i merlo. Vinarija iz Sremskih Karlovaca se ne može zamisliti bez bermeta, tako da vinarija Đurđić pažljivo čuva svoju recepturu mešavine začina i lekovitog bilja od koje nastaju magične arome bermeta Crni vitez. Više na http://www.djurdjic.rs/

Ispod padina Fruške gore i malog vinarskog mesta nalazi se Borkovačko jezero, dragulj rumskog kraja. Na obali ovog jezera smeštena je vinarija Komuna. Na tržište su izašli sa berbom 2015. godine i u kontinuitetu grade svoj autentičan vinski stil. Njihov šardone je osvojio poklonike vina zrelošću aroma i očuvanom primarnom voćnošću. Uz pomoć njihovih ljupkih vinskih etiketa se možete upoznati sa najlepšim pticama naših krajeva. Više na http://www.vinarijakomuna.com/

Priča o vinarstvu porodice Trivanović počinje daleke 1959. godine. Vremenom su od prvobitnih pola hektara vinograda stigli do 49 hektara vinograda koje neguju sa nesmanjenim entuzijazmom i posvećenošću. Sa ponosom štite tradiciju fruškogorskog grašca, a vinski znanci naročito cene sortni širaz po kom je vinarija Trivanović stekla prepoznatljivost. Više na https://vinarijatrivanovic.rs/

Od samog početka, Miodrag Bjelica, vlasnik male novosadske garažne vinarije je fokusiran na malu količinu i vrhunski kvalitet, često ističući uz osmeh da “što ne proda, popiće sa prijateljima”. Vinogradi su smešteni u Čortanovcima i na Banstolu na Fruškoj gori. Vina Babaroga, Saga, Grafiti već godinama uspevaju da nađu svoje mesto u odabiru najboljih vina koja su obeležila godinu u Srbiji. Više na http://www.vinarijabjelica.rs/

Potrebna je velika doza hrabrosti da se uradi ono što su uradili osnivači vinarije Tonković: napravili su vinariju posvećenu samo jednoj, gotovo zaboravljenoj sorti u Srbiji! Kadarka, sorta od ogromnog značaja za vinsku istorije Srbije, jedina je sorta koja se gaji u vinogradima Tonkovića. Najprepoznatljivija etiketa vinarije je vino Fantazija, elegantno i sveže vino čije kvalitete je prepoznao i žiri Dekantera. Tu je i Rapsodija, kompleksnije vino koje se pravi u ograničenoj seriji i koje je stvoreno za dugo odležavanje. Poslednjih godina, vinarija Tonković eksperimentiše i sa desertnim vinima i penušavcima od kadarke. Više na http://www.vinarijatonkovic.com/

Screenshot_2018-04-01-12-17-04

Vinarija Veritas je porodična vinarija osnovana 2010. godine. Niko ne može da ostane ravnodušan pred očuvanom prirodom u neposrednoj okolini vinarije u blizini Stražilova i vinogradima koji se prostiru oko nje. Vina proizvode od grožđa iz sopstvenih vinograda od sortimenta koji čine sovinjon blan, kaberne sovinjon i merlo. Više na http://www.veritaswinery.rs/

kovacevic logo

Vinarija Kovačević je svoju lidersku poziciju na domaćem tržištu zaslužila stalnim unapređenjem ponude i pravim vinskim odgovorima na potrebe ljubitelja vina. U svom premijum segmentu nude moćne crvene kupaže, raskošni pino noar i snažni merlo, upečatljiva oranž vina i vina iz amfore, čuveni šardone, razigrani rizling i čitava paleta vina koja po pravilu vrede više nego što koštaju. Više na http://vinarijakovacevic.com/

tri medje i oblak

Garažna vinarija Tri međe i oblak sa Fruške gore u vlasništvu porodice Dragičević bespogovorno sledi filozofiju proizvodnje vina u malim ograničenim serijama i sa fokusom na kvalitet. Jedinstvena po tome što vlasnik na putu do vinograda i vinarije svakodnevno prelazi dve državne granice i granicu svog imanja. Grašac pod etiketom Vagabundo iz vinograda starog više od 40 godina pokazuje da predanim radom u vinogradu i podrumu mogu od ove sorte da se dobiju vrhunski rezultati. Više na http://trimedjeioblak.com/

IMG_20180401_091016

Visoko na lesnoj litici u Surduku, Dejan Milanović je smestio vinariju koja sa uspehom pravi vina od lokalnih sorti sile, neoplante i probusa, sve tri stvorene na Institutu za vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Svestan da je za vinarstvo neke regije jednako bitno negovati autohtone i tradicionalne sorte i stvarati nove koje u sebi nose odlike lokalnog podneblja, Milanović se opredelio da ponudi kupcima nešto sasvim naše: tri nove zvezde na panonskom vinskom nebu. Više na http://salasstojsic.com/srb/sr/vinarija-milanovic/

zvonko bogdan

Vinarija Zvonko Bogdan je svoj put započela 2008. godine objedinivši tradiciju palićkog vinogorja i savremenu tehnologiju sa jasnim ciljem da proizvodi vina vrhunskog kvaliteta. To je i dokazala prošle godine kada je Cuvee No. 1 osvojio zlatnu medalju na takmičenju Dekanter u Londonu. Umetnost i ime Zvonka Bogdana, poznatog subotičkog barda starogradske muzike su sinonimi za vrhunski doživljaj, upravo kao što su to i vina vinarije Zvonko Bogdan. Više na https://www.vinarijazvonkobogdan.com/

vindulo

Vinarija Vindulo iz Temerina će bez sumnje zaintrigirati svakog ljubitelja vina neobičnim sortama naročito prilagođenim vojvođanskom tlu kao što su petka, kosmopolita, panonija, bačka, morava. Više na http://www.vindulo.com

vinarium

Vinarija Vinarium iz sremskog sela Banoštor poseduje vinograde na obroncima severnih padina Fruške gore. Svoj vinski identitet grade na vinu od naše lokalne sorte crna tamjanika, kao i odličnim sortnim vinima od pino noara, traminca, sovinjon blana, te oranž vinu od sorte pino griđo.

erdevik

Vinarija Erdevik nastavlja vinarsku tradiciju iz 1826. godine kada je grof Livije Odeskalki podigao prvu vinariju u Erdeviku. Proizvodnja se danas zasniva na grožđu iz krčedinskih vinograda i internacionalnim sortama vinove loze kao što su šardone, sovinjon blan, kaberne sovinjon, merlo i širaz od kojih nastaju sortni sovinjon blan, Omnibus Lector. šardone fermentisao i odležavao u drvenim sudovima, nagrađivani Roza Nostra roze, crvena kupaža Trianon i ostale perjanice iz vinarije Erdevik. Više na http://www.erdevikwinery.com/

dibonis

Vinarija Dibonis iz Subotice je svoju prepoznatljivost na vinskoj sceni regiona izgradila kroz vino od sorte širaz koje je poznato i van granica Srbije. Vlasnik vinarije Laslo Boni insistira na kvalitetu vina i voćnih rakija, što su i svetski vinski eksperti prepoznali i nagradili na brojnim međunarodnim takmičenjima i ocenjivanjima vina i rakija. Više na http://www.dibonis.rs/

Mlada vinarija iz Inđije sa puno potencijala. Logo vinarije Aven sadrži simbole keltskog porekla koji prikazuju božansku energiju do koje možete stići prateći put tri zraka: zraka života, istine i svetla. Tu božansku energiju žele da prenesu i na svoja vina. 

Platinasti Stari Zavet, zatim voćna bomba Zapis crveni, pa bogati sovinjon Vrtlog, kremasta Misija šardone, razigrana smederevka, jedinstveni Bifora širaz i baš dobar Baš prokupac, samo su deo vina vinarije Janko koja su proslavila smederevsko vinogorje.  Više na http://www.podrumjanko.com/

Vinarija koja je u kratkom roku osvojila titule Superbrenda Srbije, nagradu za najbolje belo vino Balkana, medalje na vinskim takmičenjima u Londonu, Beču, Berlinu… Vinarija Temet iz okoline Jagodine u svojoj liniji Tri Morave stavlja akcenat na naše lokalne sorte vinove loze. Više na http://www.temet.rs

lastar logo

Iz levačkog vinogorja je za samo 4 godine postojanja na vinskoj sceni Srbije stasala vinarija Lastar koja nastavlja da niže međunarodne uspehe na svetskim ocenjivanjima, uz vrhunsku opremu i mlad tim stručnjaka rešen da u vinima prikaže najbolje karakteristike lokalnog podneblja.Verno interpretirajući svoj teroar, Lastar se probio u sam vrh srpske vinske scene bivajući posebno prepoznatljiv po šardoneu i pino noaru koji čuvaju svoju prirodnu eleganciju, neodoljivo podsećajući na vina iz Burgundije, ali sa snažnim pečatom levačkog podneblja. Više na https://vinarijalastar.com/

Još od svog osnivanja 2006. godine, vinarija Aleksić pokazuje svojim vinima da su najlepše stvari u suštini ženskih ruku delo. Tri sestre promovišu moć porodične ljubavi, ali i ljubavi koja se daje poslu. Dajući sebe kroz 13 etiketa tečne ljubavi svake godine uvećavaju ljudsku radost, a svoju zemlju čine ponosnom što ima savremene boginje vina koje su vratile Vranje na vinsku mapu Srbije. Više na https://www.facebook.com/aleksicvinarija/

O Kremenu, Kamenu, Terasi i Dušici ne treba da se puno govori, ali zato su tu sada Bagrina i Začinak kao autohtoni nastavljači vrhunskog kvaliteta i priče o upečatljivom podneblju Negotinske krajine. Više na http://www.mataljvinarija.rs/

Tamo negde na zapadu, u srcu Pocerine, na nadmorskim visinama na kojima se brda već pretvaraju u planine, na jedinstvenom teroaru nalaze se čokoti kaberne frana i kaberne sovinjona koje mnogi smatraju srpskim odgovorom na crvena vina iz doline Anžuja i Samura. Sveža, a puna; voćna, a začinska; pitka, a ozbiljna. Vinarija Pusula jednako je poznata među ljubiteljima vina u Srbiji i po svežem, hrskavom sovinjon blanu. Više na https://www.pusula.rs/

Nasleđe deda Bude i starih vinograda uz pomoć savremene tehnologije pretočeno u autentična vina koja oslikavaju župsko podneblje. Tako bismo u najkraćem mogli sažeti priču o vinariji Budimir. Perjanica srpske vinske scene koja od samih početaka insistira na domaćim autohtonim sortama prokupcu i tamjanici i koja je u njihov potencijal i kvalitet uverila i Roberta Parkera. Više na http://www.vinobudimir.com/

Jedan od pionira povratka prokupca na domaću vinsku scenu bio je upravo župski vinar Gaga Ivanović. Baš negde na samim počecima vinske renesanse u Srbiji, kada su male vinarije počele tržištu stidljivo da isporučuju autentična i dobra vina, rodnoj Župi i porodičnoj tradiciji vratio se i Gaga Ivanović, napuštajući sigurnost posla u velikom gradu. Sredio je stari porodični podrum i vrlo brzo upisao sebe među malobrojne vinare zaslužne za ponovno otkrivanje prokupca kao velike sorte. Od 2003. godine do danas marljivo čuva kvalitet i ekspresiju župskog podneblja u svojim tamjanikama i prokupcima. Više na http://www.ivanovicvino.com/

“Kad kažem tamnjanika, mislim na Spasića”, izreka je koju često izgovaraju ovdašnji ljubitelji vina. Zaista, vinarija Spasić iz sela Tržac u Župi je u potpunosti posvećena sorti tamjanika i trudi se da nam predstavi sva njena lica. Milan Spasić predano radi kako bi svima pokazao da od muskatne lepršave sorte vinove loze mogu da nastanu i ozbiljna gastronomska vina. Više na http://www.vinarijaspasic.com/

Porodica Minić iz sela Tržac u Župi pravi vina već jako dugo: još pre više od 80 godina točionice i kafane porodice Minić pod imenom “Velika Župa” radile su u Kičevu, Skoplju i Beogradu. Minići sa vinskim poslom nisu prestajali ni posle Drugog svetskog rata, a sredinom osamdesetih su počeli da prave i tamjaniku koja je danas njihovo najprepoznatljivije vino koje prave u nekoliko varijanti – Stota suza, Kasna berba i Tamjanika barrique. Zahvaljujući njima, Tržac se vinskoj sceni Srbije predstavio kao selo tamjanike, a brojni turisti dolaze da iskuse gostoprimljivost Župe u etno-domaćinstvu Minića. Više na https://www.vinskakucaminica.com

stemina

Vinarija Stemina se nalazi u Trsteniku, na mestu gde je posle Kosovskog boja carica Milica podigla carske vinograde. Od samog početka, vinarija Stemina je stekla prepoznatljivost na srpskoj vinskoj sceni zahvaljujući roze vinu od pino noara pod etiketom Mina koje je ubedilo ovdašnje neverne Tome da i roze može biti slojevito struktuirano vino. Takođe, bordovska kupaža Stephanos očarava svojom snagom i koncentrovanošću. A ne propustite da probate i najnovijeg člana Stemina porodice – vino Draga od sorte kaberne sovinjon, jedinstveno na srpskom tržištu. Više na https://www.facebook.com/stemina.vinarija

Smešteni na samoj granici šumadijskog i beogradskog vinskog rejona, vredni vinari iz Despotike u svaoja vina ugrađuju najbolje iz lokalnog nasleđa. Zmajeviti Prokupac, Morava, Nemir, Beskraj…Više na http://www.vinarijadespotika.rs

Iza imena Doja krije se vinarija koja je odigrala važnu ulogu u procesu vraćanja Toplice na vinsku mapu Srbije, podižući vinograde na padinama u podnožju Jastrepca, na mestu gde je pre toga prokupac rastao od davnina. Njihov prepoznatljivi prokupac se ovenčao internacionalnim trofejom u kategoriji vina od autohtonih sorti Balkana. No, ne treba izostaviti ni njihov sočni roze i svežu belu kupažu pino griđa i šardonea. Više na http://www.doja.rs/

Vinarija Raj se nalazi u predivnom krajoliku istočne Srbije, u selu Rajac koje je još uvek ostalo netaknuto u pogledu industrijalizacije i urbanizacije. Grožđe od kog se proizvode vina iz vinarije Raj dolazi sa obližnjih brda koja se mogu pohvaliti sa preko 250 sunčanih dana godišnje. U centru ponude su vina od sorti koje tradicionalno uspevaju u negotinskom kraju: crna tamjanika, bela tamjanika, game. Više na http://vinarija-raj.com/

Iz Viteževa, bajkovitog mesta smeštenog između Žabara i Svilajnca dolaze vina vinarije Virtus. Vinogradi su posađeni 2011. i 2012. godine, a tržištu Srbije i Evrope su se predstavili vrhunskim vinima koja istovremeno prati odličan odnos cene i kvaliteta. Ne treba propustiti da se proba prokupac iz mlavskog kraja i marselan kom srpsko podneblje naročito odgovara. Crveni Credo je takođe privukao pažnju međunarodnih sudija na Dekanteru time što je osvojio 92 poena. Više na http://www.vinarijavirtus.rs/

Iz knjaževačkog vinogorja se na vinsku scenu poput feniksa vratila vinarija Džervin. Naslednik vinogradarsko-zemljoradničke zadruge iz Knjaževca osnovane 1927. godine je na tržište vratio nekada dobro poznate etikete Dubravke, Šlosberga, Despota i pokazao da nije potrebno dati ogroman novac da bi se uživalo u dobrim vinima svaki dan. Više na http://www.dzervin.eu/

cilić

Vinska i enološka tradicija porodice Cilić dobila je svoju krunu podizanjem vinarije u jagodinskom vinogorju, baš na mestu susreta Lozovika i Međureča, dva sela duge vinske tradicije. Moderan objekat upečatljivog dizajna krije isto takva vina čiji krug poklonika raste iz berbe u berbu. Moćni beli i crveni Onyx ili karakterni Fume Blanc? Možda Xomo Zero ružica ili diskretni No No? Izbor je na vama.  Više na njihovoj Facebook strani

Vinarija koja je primer uspešne tranzicije velikog kombinata u modernu, dinamičnu vinsku kuću koja u svim kvalitativnim i cenovnim kategorijama nudi maksimum. Perjanice njihove ponude kreiraju neka od najvećih enoloških imena sveta, poput čuvenog Filipa Kambija, tvorca kultne Bele Vode i Barova, prvih balkanskih vina koja kontinuirano dobijaju 95+ poena od čuvenog Roberta Parkera. A kao novitet nam stižu i vina iz Chateau de Gourdon sa juga Francuske, najnovijeg člana Tikveš porodice. Više na http://tikves.com.mk/

Moćno, bogato, puno, veliko… Vranac, syrah, merlot… Trofeji, nagrade, medalje, šampioni. Chateau Kamnik svojim moćnim crvenim vinima suvereno stoji u samom vrhu onoga što nudi makedonski teroar. Vinarija se nalazi na brdu nedaleko od Skoplja okružena vinogradima, a u njoj nastaju Vranac Terroir, Merlot Signature, Cabernet Ten Barrels, Chardonnay Barrel Fermented i ostale ikone i istinski velika vina u koja je utkan raskošni južnjački karakter. Više na https://www.chateaukamnik.com/

Bovin je jedna od prvih vinarija koje su stekle širu popularnost u premijum segmentu među potrošačima u Srbiji. To je i logičnije jer je Bovin bio jedan od začetnika obnove privatne inicijative u vinskoj industriji Makedonije. Na njihovih 60 hektara vinograda dominiraju crne sorte, pre svega merlo, sira, kaberne i vranac, od kojih nastaju sočna i raskošna vina. Vinopije dobro poznaju snagu A’gupke, Ere, Darona, Dissana i sortnih crvenih i belih vina, kao i zavodljivost traminca i vranca iz kasne berbe, kao i lepršavost i svežinu Ana Marija rozea. Više na https://bovin.com.mk/

Njihova vina nazivaju i “tečna umetnost” jer se u vinariji DalVina trude da nektar od grožđa pretvore u senzaciju za sva čula, pažljivo čuvajući i pretačući u boce ono što im je priroda dala. Vinarija DalVina dolazi iz strumičkog regiona, sa jedinstvenog teroara kog oblikuje mediteranska klima. Njihova vina su spakovana u linije Amfora, Godsin, Kupidon, Dionis, Hermes, Astraion što asocira na bogatu tradiciju njihovog kraja u kom se vina stvaraju još od antičkog doba. Više na http://www.dalvina.com.mk/en

Za ovu vinariju je najvrednije blago poverenje potrošača u čitavoj regiji koje je decenijama sticano, a ujedno i obaveza. Vranac iz Plantaža 13. jul je prepoznatljivo ime na celom prostoru bivše Jugoslavije a i šire, a ujedno i pojam dobrog vina. Vina iz Starog podruma su dokaz da crnogorske Plantaže još uvek nisu otkrile sve tajne svog podneblja koje je predodređeno za vrhunska vina. Više na https://www.plantaze.com/

Carska žilavka iz istinskih Carskih vinograda kraj Trebinja, kao i vranac, šardone, merlo i kaberne iz srca Hercegovine, lična su karta vinarije Vukoje. Vinarija se oslanja na savremenu tehnologiju, kontrolisane procese fermentacije i tradicionalne metode odležavanja vina u hrastovim sudovima u podrumima koji se nalaze 8 metara ispod površine zemlje. Više na http://podrumivukoje1982.com/

Kutjevo i vina Kutjevačkog podruma predstavljaju simbol hrvatske vinske kulture. S tradicijom koja seže u 1232. godinu, vinarija Kutjevo danas predstavlja i najvećeg hrvatskog proizvođača vina. U njihovim vinogradima se uzgajaju vrhunske sorte vinove loze poput belog i sivog pinoa, traminca, rajnskog rizlinga, šardonea, sovinjona. No, od svih sorti, izdvaja se vrhunska graševina koja je poznata i cenjena i izvan granica Hrvatske. Više na https://www.kutjevo.com/

Na području imotskog vinogorja u Dalmaciji se vinova loza uzgaja još od antičkih vremena. Porodica Grabovac se bavi proizvodnjom vina već 200 godina, o čemu svedoči i priznanje iz 1812. godine dobijeno od strane francuskih (Napoleonovih) vlasti. Vinarija Grabovac se najviše proslavila svojim vinom Modro jezero (kupaža sorti merlo, trnjak, vranac i kaberne sovinjon). Prvi su u Dalmaciji nakon osamostaljenja napravili penušavac klasičnom metodom. Posvećeni su uzdizanju kvaliteta vina od lokalne sorte kujundžuša. Više na http://vinarijagrabovac.hr/

Vinoplod Šibenik danas u svom portfoliju ima vina od lokalnih sorti babić, plavina, debit, maraština, itd a naročito se ponosi onim najvrednijim što dolazi iz primoštenskog krša. Način na koji ljudi ovog kraja formiraju i stvaraju vinograde fascinirao je celi svet. Škrta zemlja, odnosno loza, daje malo roda – svega oko 500g po čokotu – ali je taj rod poseban. Više na http://vinoplod-vinarija.hr/

U familiji Zigante proizvodnju vina su započeli još nihovi dedovi. Vino se proizvodilo za ličnu upotrebu, ili kako se govorilo samo “za kući”. Osamdesetogodišnju tradiciju vinarstva na svom imanju su nastavili koristeći moderno znanje i tehnologiju. Vinarija Zigante sa pažnjom proizvodi vrhunska vina od istarskih sorti malvazije i terana, no i ljubitelji kaberne sovinjona, muškata i šardonea će pronaći nešto za sebe među vinskim etiketama vinarije Zigante. Više na http://www.vina-zigante.hr/

pz vrbnik

Davne 1904. godine osnovana je vinarsko-vinogradarska zadruga koja kontinuirano radi do danas. Poljoprivredna zadruga Vrbnik ima 140 zadrugara i najveća proizvodnja žlahtine iz vrbničkog polja obavlja se u podrumu PZ Vrbnik. “Danas jesmo, sutra nismo, tako veli Sveto pismo. A Bog će pitat gde ste bili kad Zlatnu vrbničku žlahtinu Grand cru niste pili?” Od žlahtine se proizvodi i penušavac, koji su enolozi iz PZ Vrbnik prvi na svetu stavili na odležavanje na dnu mora. Više na https://www.pz-vrbnik.hr/

ilocki podrumi logo 1 (1)

Traminac i graševina su prva asocijacija na spominjanje Iločkih podruma. Traminac sa zapadnih padina Fruške gore daje jedinstvena vina, bilo kad su predikatna ili slatka, bilo kad su suva. Zbog kombinacije tla i klime, vina dobijaju karakter koji je prepoznat i nagrađen na najvećim svetskim vinskim ocenjivanjima. Vrhunska vina od traminca i graševine nose etiketu Principovac. To je ime odličnog vinogradarskog položaja na kom se nalazi i dvorac Odeskalkija iz 1864. godine. Više na https://www.ilocki-podrumi.hr/

 Ako vas put nanese duž bolske rive, pažnju će vam sigurno privući zgrada podruma Prve dalmatinske vinarske zadruge, jedan od simbola tog bračkog gradića. Obnovljene sale ovog podruma čuvaju vrhunska dalmatinska vina iz vinarije Stina poput pošipa, vugave, prošeka, plavca malog, sa sunčanih obronaka od Murvice do Gornjeg Humca. A prepoznatljive bele etikete sa urezanim natpisima kao u bračkom kamenu dodatno opisuju autentično lokalno podneblje. Više na http://www.stina-vino.hr

 Moreno Degrassi je vodio dugi niz godina svoj restoran, a istovremeno proizvodio i vlastito vino koje je najčešće nalazilo svoj put do potrošača u restoranu. Uskoro je sporedni hobi pretvorio u zanimanje. Vinogradi zauzimaju najbolje pozicije na brežuljcima između Buja i Brtonigle. Vinogradi se nalaze i na beloj i na crvenoj zemlji. U neku ruku netipičan istarski vinar, jer umesto fokusa na malvaziju i teran, Moreno voli raznovrsnost pa se u vinogradima mogu naći: malvazija, šardone, muškat, kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, teran, vionje, sovinjon blan,sira, peti verdo, pino noar. Više na https://www.degrassi.hr/

Ivo Skaramuča je idejni začetnik proizvodnje vina pod brendom Skaramuča. Iako je porodična tradicija vinarstva stara koliko i sama porodice, prava vinarska priča počinje od 1992. godine kada Ivo osniva svoju vinariju. Danas je Ivo Skaramuča u vrhu savremene vinarske scene Hrvatske a ujedno i vlasnik najvećeg vinograda na prostoru Dingača. Vinarija je posvećena plavcu malom koji dolazi pod etiketama Dingač, Postup i Plavac Skaramuča. Više na https://dingac-skaramuca.hr/

Organizacija koja već godinama funkcioniše sa ciljem da se unapredi i poboljša plasman vina od plavca malog, autohtone dalmatinske sorte vinove loze. Zahvaljujući aktivnostima ove organizacije, mali vinari koji proizvode vina od plavca malog uspevaju da predstave svoja vina na velikim vinskim sajmovima i festivalima.

Istorijski podrum vinarije Feravino potiče iz 1804. godine. Nalazi se na blago ustalasanim padinama Krndije, a oko njega se prostiru vinogradi graševine i frankovke po kojima je ova vinarija poznata. Vrhunski kvalitet, ručna berba grožđa i predan rad vinara u podrumu su dovele etikete Dika i Miraz u sam vrh hrvatskog vinarstva. Više na http://feravino.hr/

Porodica Bibić iz Skradina (okolina Šibenika) vuče korene još iz 15. veka. Prva vina izlaze na tržište 1998. godine i od tada sa uspehom šire priču o dalmatinskim autohtonim sortama (debit, babić, plavina, lasin, pošip, maraština) i podneblju i prave vina koja se razlikuju od gomile unificiranih vina na tržištu koja liče jedna na drugo. Pravi biser je debit koji svojom svežinom prkosi uobičajenoj predstavi o dalmatinskim belim vinima. Bibić je stekao svoje poštovaoce od Evrope do Amerike. Više na http://bibich.co/

Nakon više od 25 godina karijere u svetskoj vinskoj industriji, Džo Ahern, nosilac titule Master of Wine, je spustila sidro na Hvaru i rešila da tu počne proizvoditi svoja vina. U potpunosti je posvećena autohtonim sortama Dalmacije (dernekuša, plavac mali, pošip). Više na https://www.facebook.com/AhearneVino/

Najzapadniji vinogradi u Srbiji, smešteni na Fruškoj gori kod mesta Molovin, donose najbolji domaći grašac, karakternu belu kupažu, elegantni roze i voćna, čvrsta crvena vina.
Više na njihovoj facebook stranici.

Vinarija Rnjak jedna je od najmlađih na vinskoj sceni Srbije, koja svoj idenitet gradi na nasleđu čuvene Gudurice, drevnog vinarskog sela na obroncima Vršačkih planina. https://www.facebook.com/vinarijarnjak/

 
 

Na slavnim Salaksijama,fruškogorskom potezu koji se kroz istoriju spominje isključivo u superlativima zbog kvalitet svojih vina, nalaze se vinogradi vinarije Dumo, koja nudi velika vina od pino noara sa snažnim pečatom teroara.

Jedan od sinonima za istarsku malvaziju upravo je ime Matošević, koji već nekoliko decenija očarava vinski svit svojim Grimaldama i Albama. Više na matosevic.com

Braća Benvenuti ekspresiju jedinstvenog istarskog podneblja verno ugrađuju u karakter svojih vina. Uz odlične malvazije, osvojili su vinopije i svojim kompleksnim teranom. Više na http://www.benvenutivina.com/

Istinski istarski vinski Chateau, vinarija smeštena u pravom dvorcu iz 16. veka, na tržište donosi svežinu svojim modernim vinima. Njihov kvalitet više puta je potvrđen na međunarodnim ocenjivanjima.Više na http://dvoracbelaj.com/

Vino je suština grožđa, dok je grožđe suština podneblja na kom raste – ovim motom počinje priča o vinariji Nalazi se u sred jednog od najlepših delova doline Vardara, okružena rekama, brdima i netaknutom prirodom. Njeni vinogradi rastu blizini antičkog lokaliteta , kraj ostataka hramova, palata, mozaika i svedoče o bogatoj istoriji i jedinstvenom teroaru Povardarja. Na Novosadski salon vina, Stobi dolazi sa bogatom paletom svojih najboljih vina! Više na http://www.stobiwinery.mk/

Prošlo je pola veka od kada je Marko Fantinel posadio svoj prvi vinograd u italijanskoj regiji Friuli. Danas je ime Fantinel jedan od sinonima za italijansku vinsku industriju, a naročito za proseko, penušavac koji je i kod nas postao sinonim za početak večernje zabave. Kuća Fantinel nedavno je ušla na velika vrata i na naše tržište i upoznala ga sa celom linijom svojih vina, od proseka Fantinel Prosecco Brut do ekskluzivne linije vina Roncaia.

 
 

Destilerija Zarić je uspela da sjedini svoje iskustvo i srpsku tradiciju sa savremenom tehnologijom. Rezultat toga su prepoznatljive rakije bogatih ukusa, aroma i osećaja koje bude. “Kraljica” je svakako predvodnica među njima, jedina rakija na tlu Srbije sa zaštićenim geografskim poreklom, naslednica “povlenke”. A Povlenka se i dalje proizvodi od tri autohtone sorte šljive: požegače, trnovače i crvene ranke. Za ljubitelje ekskluzive, tu je i rakija “Opsesija”, proizvedena uz poseban postupak fermentacije i destilacije kako bi se maksimalno očuvale arome. Za jedan litar rakije Opsesije je potrebno 20 kg zdravih zrelih plodova srpske maline. Više na http://destilerijazaric.com/

Stara Sokolova je nastala na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović – Krivajci iz sela Kostojevići kod Bajine Bašte. Svoje ime je dobila po kraju iz kog potiče, oblasti zapadne Srbije uz reku Drinu koja je za vreme Turaka dobila naziv Sokolska nahija po srednjovekovnom gradu Soko. Perjanica destilerije je rakija Stara Sokolova 12 iz porodičnih rezervi porodice Bogdanović dobijena destilacijom autohtonih sorti šljiva kao što su požegača i trnovača. U nju je utkano celokupno znanje Bogdanovića. Više na https://starasokolova.com/

Destilerija Bojkovčanka je osnovana 1985. godine u podnožju Avale. Danas porodica Kuburić insistira na geslu da proizvodnja rakije nije sprinterska disciplina već maraton. Rakije Bojkovčanka su sinonim za vrhunski kvalitet, a tajna leži u specifičnom načinu proizvodnje prirodnim putem i od četiri vrste šljive, od toga dve autohtone. Premijum šljiva Bojkovčanka je vrhunska šljivovica prepečenica koja je deset godina sakupljala najbolje arome i zrelost odležavanjem u hrastovom buretu. Premium dunja Bojkovčanka, takođe deset godina stara, proizvedena je od autohtonih sorti dunje. Nakon dvostruke destilacije, ova dunjevača odležava u drvenim sudovima o čemu svedoči intenzivna ćilibarska boja i izražen voćni ukus dunje.  Više na http://quburich.rs/

Destilerija Hubert 1924 iz Banatskog Velikog sela nastoji da ljubiteljima rakije približi ukuse i arome autentične vojvođanske rakije. Hubertova rakija viljamovka je pripremljena tradicionalnom metodom duple destilacije, prepekom. Nakon što su odabrani plodovi dospeli u masu za fermentisanje, kruške su prošle kroz proces destilacije čime je dobijena vojvođanska bezbojna, bistra rakija. Hubertova rakija kajsija procesom duple destilacije postiže jaku završnicu koja nikog ne ostavlja ravnodušnim. S mirisom poput bakinog pekmeza, Hubert Kajsija je sinonim za tradicionalnu banatsku kuhinju. Više na http://hubert1924.com/

Zlatni klub: 4 odlične voćne “zlatne” rakije: šljiva, kruška, dunja i kajsija. Sve Zlatne rakije se destilišu od voća iz sopstvenih voćnjaka. 

 
 

Sve vinarije zainteresovane da učestvuju na predstojećem Novosadskom salonu vina mogu dostaviti
zahtev  na e-mail adresu: info@salonvina.rs

Sponzori

Generalni sponzor

Partneri

Sponzori pratećeg programa

Svi mediji zainteresovani da izveštavaju sa predstojećeg Novosadskog salona vina mogu dostaviti
zahtev za akreditaciju na e-mail adresu: info@salonvina.rs

Zahtev za akreditaciju treba da sadrži ime i prezime novinara, naziv medija odnosno redakcije, kontakt e-mail podnosioca zahteva, kontakt glavnog urednika (broj telefona odnosno e-mail).

Organizator Novosadskog salona vina zadržava pravo da zahteva dodatne dokaze o novinarskom statusu podnosioca zahteva.